Malecka, ponoć zvecka.

Sve ima svoje, početak i kraj.. tame postoje da bi prizvale sjaj.


28.04.2017.

vjetar nosi čežnju daleko u noć

A ja ću i noćas oprostiti za sve nanete mi boli. Možda nisam ništa skrivila onom što me proganja, ali nisam ničim zadužila ni onog što se u ovom času moli za mene. I što bi moja srdžba bila veća od moje zahvalnosti? Neko će već urediti da sve bude kako treba, a ja ću i dalje da budem to što jesam. Drugima se bavim samo ako mogu da im pomognem. Odmagati neću. Teret koji na tuđa leđa tovarimo pre ili kasnije pasti će na našu dušu. A ja svoju dušu čuvam jer i kad ništa nemam, ona mi ostaje."


Stariji postovi



10037

Powered by Blogger.ba